– Pored strašnog udarca i gubitka koji nas je snašao, ubrzo se na moju porodicu i mene obrušila sumnja da smo mi ubice. Nije prošlo ni nekoliko dana od ubistva kada je u pojedinim medijima krenula brutalna kampanja protiv nas – rekao je Marjanović za “Kurir” i dodao:
– Devet mjeseci trpimo pritiske sa svih strana, označeni smo kao ubice, čudaci, sektaši. Nismo imali vremena da shvatimo šta nam se dešava kada smo već uveliko bili pod lupom javnosti. Svaki naš pokret, izlazak iz kuće… Čak su i psa Maksa povezivali sa ubistvom. Sumnja u to da sam ja ubica, pogodila me je jednako kao i smrt moje supruge – kaže Zoran.
Marjanović priča da mu je žao što majka ubijene pjevačice nije živa i što neće čuti ko je monstrum koji je ubio njenu kćerku, jer je, kako kaže, i ona pomalo sumnjala u njegovu porodicu.
– Sjećam se da je jednom prilikom na pitanje novinara da li sumnja u moju porodicu, Zorica kazala da ne zna šta se u mojoj glavi dešava, iako je znala da je Jeca u našoj kući bila voljena. Shvatio sam to kao određenu sumnju, ne direktno u mene, ali u moju porodicu sigurno. To me je zaboljelo jer je dobro znala koliko smo Jeca i ja bili vezani i da smo skoro samo mi išli kod nje dok je bila u bolnici. Gledala nas je, dolazila kod nas, ni danas ne znam šta je tačno mislila – kaže Zoran o tašti Zorici, koja je preminula 4. oktobra prošle godine.